Ovih dana su opet neke demostracije u Francuskoj. Mediji prenose da se narod buni oko navodne reforme penzionog sistema koju sprovodi Vlada trenutnog francuskog predsednika Makrona.

Prije ovih demonstracija i protesta smo u proljece 2019. imali eskalaciju na ulicama kroz takozvane zute prsluke. Oni su izasli na ulicu zbog navodnog poskupljenja goriva tj. uvodjenja dodatnih poreza na fosilna goriva zbog finansiranja investicija u zelene energetske tehnologije.

Interesantno kod zutih prsluka je sledece, ne postoji zvanicni pokretac , zvanicni organizator protesta. Ne postoji zvanicna adresa sa kojom bi npr. vlast mogla da pregovara povodom nezadovoljstva gradjana.

Ako malo bolje sagledamo hronologiju desavanja, ustanovljavamo da protestima predhode medijske izjave predsednika Makrona koje sa samim protestima nemaju direktan dodir.

Predsednik Makron je vec 2017. najavljivao formiranje zajednicnih evropskih jedinica za intervenciju za 2020. godinu. Ovo je od strane njemackih vlasti prihvaceno kao alternativna ideja sa potencijalom za buducnost, bez jasnog preciziranja datuma.

Povodom stogodisnjice kraja Prvog svjetskog rata, Makron je obilazio istorijska bojna polja koristeci taj jubilejum za propagiranje „svoje“ ideje o zajednickoj evropskoj armiji. Bez ucesca Amerike.

Nakon tih izjava se preko drustvenih mreza krece u organizaciju zutih prsluka i sve vecim protestima koji ce na kraju da eskaliraju. Broj mrtvih se vjerovatno krece izmedju 20 (zvanicno) i preko 100 (nezvanicno).

Mozemo slobodno da kazemo da su protesti u Francuskoj deo sluzbi  i nevladinog sektora sa one strane okeana.  Kao upozorenje.

Vec  nekoliko mjeseci traju protesti u Hong Kongu. Demonstranti traze, kako bi to moglo da bude drugacije, vise slobode, vise demokratije, vise ljudskih prava.  Kineske vlasti su reagovale u vise navrata, prijeteci cak i sa otvorenom vojnom intervencijom, u slucaju pokusaja eskalacije desavanja.

Pocetkom decembra 2019. Kina zabranjuje rad odredjenim americkim nevladinim organizacijama optuzujuci ih za mijesanje u unutrasnja politicka pitanja Narodne Republike Kine, kao i samog Hong Konga  i tamosnjih demonstracija.

U Kini je aktivno preko 3000 jedinica zapadnog  NVO sektora.  Naravno, Kina ne mora da se stara oko izbora tj. njihov sistem odbrane ne mora da se plasi instruisane opozicije, kao sto je npr. slucaj na Balkanu. Medjutim, Kina je odgovorila infiltraciji tako sto je do sada instalirala preko 600 000 kamera na javnim mjestima. Ti sistemi su povezani i umrezeni, te imaju neshvatljivo jaku analiticku pozadinu.

Resenja preko racunarskih programa su u stanju da prate milione ljudi istovremeno, da analiziraju indentitet pojedinca, semu kretanja itd. U roku par godina je planirana instalacija do 1,5 milijardi kamera.

Paradokson svog ovog desavanja je sledeci.  Americke nevladine organizacije koje se bar formalno zalazu za demokratiju i ljudska prava, slobodu pojedinca itd. ce direkto kumovati radjanju jednog savrsenog sistema pracenja i kontrole pojedinca.  U biti jednom antidemokratskom aktu.

Za ocekivati je da ce se za kineske sisteme zainterosovati i druge drzave, da ce ih jednostavno kopirati ili kupiti od Kine, u nekoj modifikovanoj verziji za zemlju koriscenja. Ovo ukljucuje i sve zapadne drzave.