Prijeti li zabrana gotovine? Globalne elite se pripremaju za sledeći veliki Crash. Oni rade na usavršavanju svoje kontrole nad monetarnim sistemom i šire, tako da kad dođe vrijeme, mogu da raspoređuju gubitke po svojoj želji.

Pod izgovorom da žele sačuvati moć monetarne politike, Međunarodni monetarni fond (MMF) je krajem aprila 2019. objavio preporuke o tome kako centralne banke mogu povući ili likvidirati gotovinu građana. To je već najmanje treće takvo istraživanje u dve i po godine. Samo nekoliko meseci ranije, šef odeljenja za strategiju monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) Katrin Assenmacher zajedno sa savetnikom MMF-a Signom Krogstrupom napisao je sličan dokument.

Govorim o zahtevima efikasne monetarne politike kao izgovorom, jer se nedavni pritisak protiv gotovine uklapa u škakljivu strategiju upravljanja gotovinom koja je zacrtana u dokumentu MMF-a za 2017. godinu.

Početi s bezopasnim koracima

Vrijedno je ovo ukratko rekapitulirati: U „Makroekonomija bezgotovinskog plaćanja“ ( „The Macroeconomics of De-Cashing“ ), MMF preporučuje da vlade koje žele da eliminišu gotovinu počnu sa naizgled bezazlenim koracima. Na primer, moglo bi se početi sa ukidanjem velikih novčanica i limitom gotovine. Poželjno je kao prvo usmjeriti privatni sektor u naizgled bezazlene promene. Direktna državna intervencija bila bi više dovedena u pitanje, ljudi vide prednost u gotovini i mogli bi iiznijeti snažne kontraargumente. Iz tog razloga je potreban ciljani program odnosa s javnošću da bi se smanjilo nepoverenje, posebno sumnja da vlade žele da kontrolišu sve aspekte života ljudi ili da prisiljavaju prenos ličnih štednji u bankarski sektor. Proces uklanjanja gotovine bio bi bolji ako se uzme u obzir odnos troškova i koristi novih metoda bankarstva.

Prema predlogu MMF-a, trebalo bi osigurati da u slučaju negativnih kamatnih stopa centralne banke, gotovina konstantno devalvira u odnosu na bankarski novac. Gotovina u evru stoga bi vrijedila manje i manje u odnosu na kredit u evrima u banci. Oni koji plaćaju u gotovini morali bi da plaćaju više nego oni koji plaćaju bankovnim prenosom ili karticom. Da bi ovo postiglo planirani efekat, treba voditi računa da se sve značajne nagrade dodijele u digitalnom novcu. Ako se nešto košta deset evra, onda platilac gotovine mora platiti više, a ne digitalni platiš manje. Stare obaveze treba reinterpretirati tako da se otplatom digitalnim novcem (bankarskim novcem) uklanja dug, dok se gotovinsko plaćanje može naplatiti kao dodatna usluga.

Kako bi primena digitalnog novca bolje funkcionisala kao nova aritmetička jedinica, korišćenje gotovine treba da se dalje suzbija, prema preporuci MMF-a. Efikasno sredstvo za to moglo bi biti i izdavanje digitalnog novca centralne banke dostupnog svim građanima. „Ovakve inovacije trebale bi dodatno smanjiti ulogu gotovine“, procjenjuje MMF.