Постоје ствари које су толико очите да их не можете измислити. То укључује и чињеницу да је до пре 16 година постојао јавно познати програм америчке војске под називом LifeLog, који је имао за циљ прецизно бележење и чување свега што радимо, а који су Гоогле, Фацебоок и друге америчке корпорације сада применили као да је заснован на нацрту.

У мају 2003. амерички медији и немачки „Die Zeit“ известили су о тендеру Агенције за истраживање одбрамбених пројеката (Дарпа), која је део америчког Министарства одбране (Пентагон). Радило се о пројекту названом ЛифеЛог, који је према Зајту описан у тендеру на следећи начин:

„Циљ: створити дигитални дневник живота особе који не садржи само документе попут фотографија, е-маилова и књига, већ и потпуну евиденцију о томе где се налази путем GPS сензора.“

Позив за пријаву са бројем БАА 03-30 био је позив научницима из целе земље да поднесу истраживачке пројекте на финансирање. Описује ЛифеЛог као „онтолошки заснован (суб)систем који бележи, чува и чини приступачним ток искуства особе и њене интеракције са светом“.

Да би ово функционисало, корисници би морали да постану киборзи: Сензори свих врста морали би да снимају оно што виде, чују и осећају. Просторни подаци би се снимали сателитским позиционирањем, а биомедицински сензори би надгледали физичко стање. Поред тога, према тендеру, систем би требало да евидентира сву комуникацију.

Импресивно је колико је свеобухватно војна власт Дарпе ово описала као циљ пре 16 година, који је већ увелико примењен захваљујући Фацебоок-у, Гоогле-у, паметним телефонима, ПајПал-у, Алека, Ецхо-у, Фитбитс-у и обавезном приступу интернету за аутомобиле. Још увек недостаје само помало нестабилна електронска здравствена картица са складиштењем података у облаку (клауд), односно на Амазон, Мицрософт и Цо. серверима који су лако доступни за америчке услуге, али не задуго.

Утолико је изненађујуће што се пре скоро тачно 17 година, у фебруару 2004. године, могло прочитати да је Пентагон прекинуо програм ЛифеЛог. Званично, „истраживачи који су били блиски пројекту“ нису могли да га објасне правилно. Такође званична изјава била је само „промењени приоритети“.

То је разумљиво из ПР разлога, јер амерички медији нису превидели и оштро критиковали тоталитарни потенцијал овог програма, који је у то време још увек изгледао бизаран. Али како то да се, упркос наводној обустави програма, показало управо онако како је Пентагон замислио?

Вукадин