Ближи се дан локалних избора у Републици Српској. Рекло би се, након деценија комунистичког једнопартијског уређења, регион у цјелини као и сама Српска би требало да буду поносни на нове тековине владавине и да се према истим односе са крајњим поштовањем.

Ипак, Република Српска као део БиХ протектората УН-а се суочава са крајње манипулаторским и недемократским покушајима политичке доминације из другог дела протектората, али и манипулативним механизмима који долазе из иностранства.

Кренимо редом. Предизборна борба се води преко неколико поља дезинформисања јавности и ширења такозваних фејк њуз од стране опозиције. Класични спин је спомињање СФОР-а и фамозних тенкова који су наводно тада срушили СДС и инсталирали Милорада Додика. Осим чињенице да не можете наћи те снимке тенкова у холивудском маниру, овдје се само показује незнање доброг дијела опозиционих политичара, поготово млађих, шта је стварна позадина дешавања тих година. Не лежи враже, потурање снимака Додика и Олбрајт у смислу да је Додик ипак амерчки играч, то је заправо посебан спин са покушајем Пилатових прања руку од реалних веза између опозиције и страних структура.

Тренутно је актуалан покушај убацивања америчке организације ИФЕС у изборни процес и у тијело ЦИК. Захтеви власти Републике Српске да се не дозволи уплитање странаца, дипломатски ублажена терминолигија, су код кључника из редова СДС-а и ПДП-а наишли на негодовање, напротив, као иницијатори/саучесници поменутога они се свим снагама боре да се ово ипак имплементира.

Оправдано је упитати се зашто се толико залажу за учешће те интернационалне изборне фондације која је заправо америчка.

Одемо ли на званични сајт и отворимо рубрику за БиХ, можемо добити неке информације које нам говоре да је фондација реактивирала свој рад у Бих, као и најбитнију информацију од кога су инсталирани у БиХ. Одговор је очекивајући. УСАИД.

Шта се крије иза америчке агенције за интернационални развој? Признајемо да сам термин лијепо звучи. Развој је увек добра ствар, зар не?

Добар увид о америчкој агенцији за развој нам даје уважени активиста за декласификовање америчких тајних докумената, директор од National Security Archive‘s Chile Documentation Project and Cuba Documentation Project, Петер Корнблух.

У чланку за часопис Нјујорк Тајмс 16.12.2014, Петер Корнблух крајње јасно описује улогу УСАИД-а. У преводу испод можете да прочитате више.

Тајни програми штете напорима у пружању иностране помоћи

Постоји разлика у свету између америчких програма помоћи у иностранству који отворено подржавају демократски развој, људска права и друштвено-економски напредак и врсте тајних операција усмерених на промену режима које Америчка агенција за међународни развој изводи под маском „демократије“. ”Програм промоције на Куби. Ти програми нису само контрапродуктивни, они су грозно кршење суверенитета Кубе, подривају америчке интересе у спорој, али стабилној политичкој и економској транзицији Кубе и угрожавају легитимне мисије У.С.А.И.Д. око света.

У.С.А.И.Д. створена је 1961. године како би помогла Сједињеним Државама да грађанским деловањем, економском помоћи и хуманитарном помоћи освоје „срца и умове“ грађана у сиромашним земљама. Као средство политике хладног рата, агенција је понекад коришћена као параван за Ц.И.А. операције и оперативе. Међу најзлогласнијим примерима била је Канцеларија за јавну безбедност, америчка организација за програм полицијске обуке у Јужном конусу која је такође обучавала мучитеље за испитивање ухапшених особа.

У 21. веку УСАИД је превазишао своје окаљано наслеђе и предузео хуманитарни, политички и економски рад широм света. Она води напоре за промоцију демократије од Авганистана до Кеније – изграђујући капацитете политичког вођства, изборно образовање и програме регистрације и пројекте реформе правосуђа – са мало контроверзи. Када УСАИД предузима операције „дискретне“ промене режима које наиђу на проблеме. Заправо, чини се да се њихова канцеларија за транзиционе иницијативе такмичи или бар допуњује ЦИА о високотехнолошким програмима пропаганде и дестабилизације на Куби, ако не и другде.

Програми за промену режима имају негативан утицај на веће америчке спољнополитичке интересе, као и на легитимитет основних мисија САД-а за унапређење глобалног здравства и економске добробити. На саслушању у Сенату о буџету УСАИД-а прошле недеље, сенатор Патрицк Леахи рекао је администратору агенције, Рајив Схаху, да је његов надзорни одбор примао „пуно е-маилова“ од хуманитарних радника широм света постављајући ово питање: „Како су то могли да ураде и довели нас у такву опасност? “ Решење је једноставно: забранити УСАИД од вођења таквих тајних операција у име унапређења демократије.

Крај чланка

Сада нам је јасно зашто опозиција лажно оптужује Додика да је амерички човек. Оптужује да завара јавност на коју карту играју. Ово је покушај такозване режим чењџ методе на посебан начин. Пошто класичне методе улице нису дале упсјеха 2016. и 2018. Сјетили су се перфидне могућности да са котролом ЦИК добију могућност да на крају избора они котролишу гласове и тако у јавност изнесу информације које ће бити фингиране. Тако прогласе побјдеу својих подобника тј. опозиције.

Ово је атак на демократију у Републици Српској, ово је атак на саму Републику Српску.

Вукадин