Navodno huligane plaća sam Vučić i ubacuje ih u redove opozicije da bi tako iskompromitovao opoziciju kao nasilnu. Ali ja ovde među facebook prijateljima vidim svoje poznanike, koji su godinama protiv Vučića, koji su nasilniji od huligana, koji sa bezbednog rastojanja iz inostranstva šalju poruke da se uzme oružje u ruke i ustane protiv Vučića. Vidim one koji sa izrazima dubokog prezira upućuju kletve i psovke predsedniku Vučiću. Ko je njih platio da tako čine?

Vučić je navodno platio svoje dugogodišnje protivnike da ga još agresivnije mrze?!

Pa ko bi masu huškao sam protiv sebe?!

Ovde vidimo pre svega ljude koji su verom u teorije zavere sebi prethodno pomutili zdrav razum i kojima je postao običaj da šire informacije bez ikakve provere, da veruju u željene hipoteze za koje nemaju nikakve dokaze (kao i tu da je Vučić navodno platio huligane i da su izbori bili namešteni).

Oni izabiraju da veruju u ono što bi želeli da je istina, da bi našli žrtveno jagnje za svoje sopstveno nesrećno stanje, krivca za posledice svoje sopstvene životne neodgovornosti.

Vučiću se zamera pokvarenost. Mi kao deca pokazujemo sklonost ka prepisivanju na času i na ispitu, i to još nazivamo prijateljstvo iako takav duh ima katastrofalne posledice i po savest i karakter onoga kome pomažemo i po samo društvo formiranjem nesposobnih kadrova. Populacija koja masovno prepisuje na času i na ispitu i to ne smatra grehom protiv sopstvenog naroda, pokazuje tako visok nivo iskvarenosti koji zatvara usta svakoj kritici koju bi ona smela ikome da uputi protiv iskvarenosti. Zar pored takvih principa uopšte treba da čudimo što nema nijedne stranke na vlasti koja nije pokazala karakter lopovluka i prevare i svaku zloupotrebu svojih pozicija moći?!

Vučiću se takođe zamera nepoštovanje ljudi. Naš čovek neće da zaustavi auto pešaku na pešačkom prelazu i da ga pusti da prođe, izuzev ako zakon ne preti da će da ga zbog toga kazni. Na Zapadu iz poštovanja staju pešaku i van pešačkog prelaza ako vide da hoće da pređe. Ako mi kao ljudi ne pokazujemo elementarno poštovanje drugog čoveka, koliko li je licemerno takve grehe zapažati i osuđivati kod ljudi na vlasti?

Naš čovek uči školu nezainteresovan za gradivo, samo da se provuče, a posao radi samo da otalja, površno i neodgovorno; sklon je korupciji, mitu, pljački i prevari. I naša deca se bez stida hvale što su uspela da ostvare rezultate bez poštenog rada i znanja, a i odrasli ako uspeju bez vrednog truda da zarade novac. I sada takav naš čovek hoće predsednika boljeg od Vučića?

I znatan deo naše populacije se usuđuje da izjavi da Vučić nije dostojan poverenja.

A ko je onda dostojan poverenja?

Koliko mi uopšte možemo da imamo poverenje jedni u druge kada znamo kakvog smo mentaliteta?!